Delatnosti

Adultna psihijatrija i psihologija

  • Depresivni poremećaji.
  • Anksiozni poremećaji-fobije (specifične, socijalna, agorafobija), panični poremećaj, opsesivno-kompulsivni poremećaj, anksiozni poremećaji u reakciji na stresne događaje, posttraumatski stresni poremećaj.
  • Psihosomatski poremećaji-telesni poremećaji izazvani stresom, hipohondrija.
  • Psihotični poremećaji (shizofrenija, bipolarni afektivni poremećaj, reaktivna psihotična stanja i drugi)
  • Emocionalne smetnje izazvane teškoćama u prilagođavanju na nove životne izazove (problemi na poslu, odvajanje, razvod, bolest, penzionisanje, promene mesta boravka, promene radnog mesta ili zahteva radnog mesta, emocionalni gubitak-tugovanje, partnerski problemi, …)
  • Savetovanje za partnerske odnose, brak i porodicu.

Dečija i adolescentna psihologija i psihijatrija

  • Procena psihomotornog razvoja, intelektualnog i socio-emocionalnog funkcionisanja dece od 2 – 16 godina.
  • Razvojne promene (rođenje bebe, polazak u vrtić, školu, prvo odvajanje, rođenje brata/sestre, pubertet, adolescencija,…)
  • Životne krize (preseljenje, razvod, smrt člana porodice, bolest…)
  • Različiti problemi kod deteta koji ometaju svakodnevno funkcionisanje (strahovi, mokrenje u krevet, školski neuspeh, konflikti sa vršnjacima, neraspoloženje, povučenost, agresivno ponašanje, poremećaj aktivnosti i pažnje, pervazivni razvojni poremećaji, ..)
  • Različiti problemi kod adolescenta koji ometaju njegovo funkcionisanje (školski neuspeh, problemi sa vršnjacima, konflikti sa roditeljima, agresivno i buntovno ponašanje, potištenost, napetost, strahovi, nisko samopoštovanje, adolescentna kriza, samopovređivanje, problemi ishrane, impulsivne reakcije, …)

Psihodijagnostika adolescenata

  • Procena adolescenata sa različitim psihološkim problemima i psihopatološkim smetnjama. Procena se radi u svrhu kreiranja individualno prilagođenog terapijskog plana koji zatim realizuju članovi tima prema potrebama i kapacitetima adolescenta.
  • Psihološka procena sposobnosti, ličnosti, interesovanja, motivacije i radnih performansi adolescenata viših razreda osnovne škole.
  • Procena sposobnosti, karakteristika ličnosti, motivacije i profesionalnih interesovanja adolescenata srednjoškolskog i starijeg uzrasta u cilju profesionalne orijentacije. 
  • Procena sposobnosti i ličnosti se vrši primenom standardizovanih testovnih i drugih procedura (opservacija, intervju) od strane stručnog lica (psihologa-kliničara) obučenog za zadavanje psiholoških testova i interpretaciju dobijenih rezultata. Podrazumeva poverljivost dobijenih rezultata. Po završenoj proceni, rezultati procene se saopštavaju u usmenoj ili pismenoj formi, uz mogućnost savetovanja u pogledu dobijenih rezultata.
  • Psihološka procena se može sprovesti na zahtev psihijatra (sa ciljem kliničke procene), neurologa (procena kognitivnog funkcionisanja, moždanog oštećenja), suda (npr. kod razvoda braka i procene roditeljske podobnosti, itd.), drugih institucija (CSR, škola, itd.), poslodavca ili samog klijenta.

Savetovanje i psihoterapija

  • Individualna psihoterapija adolescenata i mladih odraslih.
  • Individualni psihološko-savetodavni i psihoedukativni rad sa roditeljima zdravih adolescenata, adolescenata sa hroničnim problemima fizičkog zdravlja, mladih u adolescentnoj krizi ili sa mentalnim poremećajima.
  • Profesionalna podrška omogućuje roditeljima da:
    1. Bolje razumeju razvojne specifičnosti i karakteristike sopstvenog deteta u ovim  fazama života.
    2. Nauče kako da komuniciraju sa svojim detetom, razviju i održe pozitivan emocionalnu relaciju, kako da uspostave pozitivan autoritet i da primene adekvatne vaspitne metode i tehnike.
    3. Efikasno razrešavaju konflikte ili probleme koje imaju u relaciji sa detetom.
    4. Da uspostave roditeljski savez, odnosno doslednost i usklađenost u rodteljskim ulogama oba roditelja.
    5. Ojačaju doživljaj kompetentnosti i efikasnosti u roditeljskoj ulozi i prevladaju osećanja bespomoćnosti, krivice i straha.

Farmakoterapija različith psihičkh poremećaja u adolescenciji

Ne bežite i nemojte imati strah od lekova. U savremenoj psihijatriji biološka osnova različitih psihičkih poremećaja je nedvosmisleno dokazana i terapija izbora su psihofarmaci. U slučajevima kada su neophodni, oni brzo i efikasno rešavaju problem za koji ste mislili da nema rešenja. Najčešća pitanja koja čujemo u praksi su:

  • Da li ovi lekovi izazivaju zavisnost?

    Ne, ovi lekovi ne izazivaju zavisnost, njihova farmakološka struktura je bezbedna.

  • Da li ovi lekovi ostavljaju posledice?

    Ne, savremena farmakoterapija ne ostavlja nikakve posledice ni na telesnom ni na mentalnom planu.

  • Zašto ne mogu da se koriste samo nekoliko nedelja?

    Lekovi u prvoj fazi uklanjaju psihopatološke simptome, a u produžnom periodu utiču na stabilizaciju perioda remisije. Kada se najbolje osećate i dalje je potrebno u određenom vremenskom periodu uzimati lekove, da se bolest ne bi ponovo aktivirala.

Telepsihijatrija

Klijentima koji su u inostranstvu ili su nekim drugim razlogom sprečeni da dođu, nudimo mogućnost psihoterapijskog rada sa našim terapeutima putem skype-a. Konsultacije putem skype-a se posebno zakazuju.

VRT – Virtual Reality Therapy

Najsavremeniji psihoterapijski metod za lečenje izlovanih strahova i fobija.

Virtuelna psihoterapija je najsavremeniji način lečenja anksioznosti, fobija, strahova, PTSP-a i drugih anksioznih poremećaja. Bazirana je na principima kognitivno-bihevioralne psihoterapije, omogućava desenzitizaciju i kognitivno restrukturisanje.
Virtuelna psihoterapija koristi realistična virtuelna okruženja, ubedljivo simulira većinu okolnosti koja generišu fobiju u kontrolisanim i za pacijenta bezbednim uslovima.

Dobro Došli u Ordinaciju sa Dušom

O Nama

Ordinacija „Pinel Ph“ je psihijatrijska ordinacija u kojoj se obavljaju prvi pregledi i kontrole za sve psihijatrijske poremećaje, izuzev poremećaja zavisnosti.

Naš tim čine iskusni kliničari koji se bave poremećajima iz oblasti dečje i adolescentne psihijatrije i psihijatrije za odrasle. U našem radu mi biramo Pinelov pristup koji čoveka posmatra kao individuu – biće za sebe, sa određenim karakteristikama koje svi delimo, ali uz prepoznavanje i prihvatanje svih onih individualnih različitosti, koja su u osnovi najvažnija za razumevanje i rešavanje mentalnih problema. Svaki psihički problem je istovremeno i šansa da osoba iz toga izađe bolja, zrelija, sa većim stepenom poznavanja sebe, da evoluira kroz krizu i da spozna nekog novog, autentičnijeg sebe.

Zašto Philippe Pinel?

Vreme je osamnaesti vek. U Francuskoj se otprilike u to vreme rađa Filip Pinel, koji će ostati upamćen kao jedan od očeva savremene psihijatrije. Pinel je bio prvi evropski lekar koji je veoma detaljno proučio pun raspon ljudskih emocija, klasifikovao ih i pokušao da ih objasni. Verovao je u psihološki pristup, ali je još važnije to što nije verovao u univerzalna rešenja. Ne pristupa se svakoj depresiji na isti način jer je svaki slučaj - slučaj za sebe..

Od svih Pinelovih doprinosa psihijatriji kojih ima mnogo, možda je najvažniji taj da je po prvi put psihijatrijski pacijent tretiran kao Čovek. Pri odabiru zaposlenih u svojoj bolnici, cilj mu je bio da zaposli ljude sa najmanje predrasuda i one koji će pacijente tretirati na najbolji mogući način. Time je započela nova era u psihijatriji.